Informisanje je ključna karika u procesu donošenja odluka.
- Kako i gde se Vi informišete?
- Na osnovu čega procenjujete relevantnost i pouzdanost dostupnih informacija?
- Kako proveravate njihovu tačnost?
- Koliko informacija Vam je potrebno da biste doneli odluku?
Svet rada danas se jako brzo menja i teško je držati korak sa svim aktuelnim promenama. Još teže je prognozirati ono što predstoji. Zato je korisno karijeru posmatrati kao dinamičan proces. Samim tim profesionalno usmeravanje se ne posmatra kao jednokratno donošenje odluke o budućoj profesiji, već kao celoživotno učenje i odabir puteva obrazovanja (koji traju tokom čitavog života i u skladu sa zahtevima tržišta rada).
Takođe, danas postoji širi spektar mogućnosti za sticanje obrazovanja u odnosu na ranije periode. Činjenica koja se često previđa jeste i da kvalifikacija/obrazovni profil/profesija nije isto što i zanimanje. Potpuno je legitimno da iste poslove obavljaju zaposleni koji su završili različite škole, kao i da oni koji završavaju iste škole mogu da rade vrlo različite poslove.
Osim formalnog obrazovanja, koje se stiče u zvaničnim, akreditovanim obrazovnim institucijama, postoje i brojne mogućnosti neformalnih i informalnih oblika osposobljavanja za bavljenje određenim aktivnostima i za stručna usavršavanja.
Mladi koji žele da se jednog dana zaposle, treba da budu u stanju da prouče dosta izvora informacija kako bi mogli da planiraju svoj put obrazovanja i zapošljavanja. Put koji će se uklopiti u njihova interesovanja, znanja, veštine, stavove, vrednosti, kvalifikacije ali i mogućnosti na tržištu rada.
CILJ KARIJERNOG INFORMISANJA
Karijerno informisanje ima za cilj da se mlada osoba osposobi za samostalno, promišljeno i odgovorno donošenje odluke o izboru škole ili zanimanja zasnovane na relevantnim informacijama.
Šta to konkretno znači za one koji savetuju mladu osobu (roditelji, nastavnici, savetnici za karijerno informisanje)? – Pre svega, ne nuditi gotova rešenja („ribu“), već naučiti mladu osobu da „peca“.
- Ukazati na značaj prikupljanja informacija iz različitih izvora
- Podsticati samostalno i aktivno pronalaženje informacija
- Uputiti kako da koristi, selektuje, analizira i strukturiše podatke
- Ohrabriti da postavlja pitanja i da samostalno traga za odgovorima
- Ali i informisati s kim i gde može da se posavetuje
Izvori informacija su nepresušni (internet, „žive biblioteke“), zato je korisno unapred znati šta je to što se traži.
Za donošenje karijernih odluka, potrebno je tragati za tri seta informacija:
- o sebi (samospoznaja): prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, sposobnosti, interesovanja, vrednosti i sklonosti
- o zanimanjima: upoznavanje sa oblastima rada i zanimanjima, indikacijama i kontraindikacijama za određena zanimanja (gde se radi, u kakvim uslovima, sa kim, sa čim, kako…)
- o mogućnostima školovanja: informisanje o obrazovnim profilima i aspektima srednjih škola/fakulteta
Napraviti plan prikupljanja informacija
- Razmisliti koje su informacije potrebne da bi se dobila potpuna slika o željenom zanimanju i putevima školovanja, ko može da ih pruži, kako i kada može da se sazna ono što je predmet interesovanja.
| Želim da znam: | Informisaću se tako što: | Saznaću od: | Kada? |
|---|---|---|---|
Upravljanje informacijama, između ostalog, podrazumeva i da se one analiziraju, strukturišu, validiraju i pripreme za dalju upotrebu. Za organizaciju informacija od pomoći mogu biti razne tehnike (mape uma, ključne reči, dijagrami, sheme, tabele i sl.). Svako ima svoj stil.
Mogući izvori informacija
- Zvanični sajtovi institucija (nadležnog ministarstva, fakulteta, srednjih škola i sl.)
- Informatori i/ili konkursi škola/fakulteta
- Specijalizovani sajtovi
- Studenti/učenici koji već pohađaju programe koji te interesuju
- Društvene mreže i forumi
- Roditelji, rođaci, prijatelji
- Otvorena vrata/posete školama/fakultetima
- Sajmovi karijere
- Sajt savetodavne agencije Prestige Education
