KAKO POBEDITI TREMU NA PRIJEMNOM?
Male maturante očekuju završni ispiti iz maternjeg jezika, matematike i odabranog predmeta za koji su sticali znanje u prethodnih osam godina. Može se postaviti pitanje da li je trema pred polaganje sada veća kod roditelja ili samih učenika.
Đaci su se za ove ispite intenzivno spremali u prethodnih par meseci što u svojim školama, što na dodatnim časovima. Imali su probne ispite na kojima su se upoznali sa protokolom polaganja, iskusili test situaciju u prostoru koji im je poznat, upoznali se sa formom testova, načinom odgovaranja i bodovanja, te napravili presek usvojenog znanja do tog trenutka. Sve se to smatra korisnom pripremom koja, između ostalog, ima za cilj da ublaži predispitnu tremu.
Međutim, razumljivo je i potpuno očekivano da se trema u većoj ili manjoj meri javi. Kod nekih đaka ona može biti stimulativna i imati pozitivan efekat, kao što je npr. imaju sportisti ili javne ličnosti pred važan nastup. Kod drugih je možda neprimetna i tek kada sve prođe je postanu svesni. Dok je kod nekih neprijatna i blokirajuća.
Tremu možemo prepoznati kao nelagodnost, niz telesnih senzacija (znojenje dlanova, crvenilo u licu, ubrzano disanje, „leptirići“ u stomaku, iritabilnost u probavnom sistemu…), uznemirujućih misli („ništa ne znam“, „sigurno ću da padnem“, „ispašću neznalica pred svima“…) i ponašanja koja su neprimerena ili neuobičajena (previše ili premalo sna, svađalačka komunikacija, ispijanje veće količine kafe ili energetskih pića, posezanje za sredstvima za smirenje…). Ovakve i brojne druge manifestacije su zapravo odraz nesigurnosti i/ili straha.
U ovom trenutku nije svrsishodno preispitivati se da li je pređeno sve što je planirano, koliko je gradiva možda ostalo nerazjašnjeno, da li će u datom trenutku đak moći da se seti svega što je radio ili će pak praviti „glupe“ greške kao na kontrolnim zadacima. Važno je prihvatiti činjenicu da je trema uobičajena pojava i hrabro se nositi sa njom. Obratiti pažnju na signale i prihvatiti da su tu.
Kako podržati sebe i ostati pribran kada je potrebno?
- ispoštovati higijenu sna, dakle obavezno leći na vreme pre ispita
- veče pred ispit spremiti potrebne stvari za sutradan (neophodna dokumenta, udobnu odeću i obuću, dozvoljeni pribor za rad, flašicu vode), ako imamo i nešto „posebno“, što nam dodatno uliva sigurnost (omiljena majica, gumica i slično)
- lagani i zdrav obrok pred ispit
- isplanirati vreme za pripremu i odlazak na ispit (krenuti na vreme)
- unapred pripremiti afirmativne poruke kojima sebe možemo hrabriti („uspećeš“, „ti to možeš/znaš“, „biće sve ok“…)
- ne učestvovati u razmenama poruka koje uznemiruju i stvaraju dodatnu tenziju
- neposredno pred ispit usmeriti pažnju na nešto što nas opušta, slušati omiljenu muziku ili se usredsrediti na detalje u prostoru koji nam je poznat
- na samom testu, ne gubiti vreme na proračun mogućih bodova već se usredsrediti na ono što se zna, ako ostane vremena vratiti se i proveriti svoje odgovore
